Градска болница у Београду
Болницу у Београду службено названу Градска или Општа болница са 100 болесничких постеља. Предата је Београдској општини 1935. године. Та зграда је била нуклеус каснијег великог клиничко болничког центра Звездара и дан данас је у функцији и у њој се налази хирургија.
„Спасићев изложбени павиљон“ - Старо сајмиште
број 20
Саграђен је по пројекту Александра Секуловића и заштићен у оквиру комплекса "Старо сајмиште" који је проглашен за културно добро (Сл. лист града Београда, бр. 16/87).
Објекат је кружне основе са наглашеним улазним делом правоугаоне основе. Поред класичних изложбених просторија Павиљон је обухватао и галерију са специјалним полузеленим осветљењем. Површина Павиљона износила је 1.320 м2, а основна намена објетка је изложбени простор. Изграђен је у стилу арт декоа, антологијски пример српске међуратне архитектуре, било је то прво здање града Београда на левој страни реке Саве, својеврсна претходница онога што ће касније постати Нови Београд. Павиљон је касније дозидан.
Комплекс Старог сајмишта на левој обали Саве, изграђен је 1937. године по пројекту арх. Тричковића, Лукића и Татића, као први београдски сајам, који је имао 14.000 м2 изложбеног простора. До 1941. године у њему су приређиване редовне пролећне и јесење изложбе различитог садржаја: аутомобила, аеронаутике, занатства, текстила, обуће. За време окупације 1941. - 1944. године сви изложбени павиљони били су претворени у злогласни концентрациони логор, у коме су мучени и убијани родољуби, присталице НОП и Јевреји. Овај логор био је главни сабирни центар за београдске Јевреје који су одатле углавном транспортовани у друге логоре. После Другог светског рата Сајмиште је преуређено и његов већи део претворен је у уметничке атељее београдских сликара и скулптора.
Храм Светог Великомученика Трифуна на
Топчидерском гробљу
Капелу на Топчидерском гробљу, каo и стан за чувара капеле, подигао је пок. Никола Спасић још за живота, 1903. године, у спомен својој другој жени Станки, преминулој те године, а са посветом својој крсној слави св. Трифуну (1/14 фебруара). То се види из самог натписа уклесаног на плочи изнад улаза у цркву, који гласи:
Овај дом молитве, храм
Св. Мученика Трифуна сазида
НИКОЛА СПАСИЋ
трговац
за покој душе својој жени
СТАНКИ-ЦАЈИ
1903
За све време живота пок. Спасић бринуо се о одржавању ове задужбине. У Tестаменту је изричито наложио да: „на одржавање његове капеле извршиоци тестамента троше из прихода његове масе до 400 динара“.
Никола Спасић преминуо је на Крфу 28. новембра 1916. године, где је привремено био сахрањен, а чим су прилике дозволиле, априла 1923. године, пренет је у Београд и свечано сахрањен на Топчидерском гробљу, у Храму Св. Великомученика Трифуна.
У Храму је постављена спомен плоча са натписом:
†
НИКОЛА СПАСИЋ
трговац
велики народни добротвор
рођен у Београду 1838
умро на Крфу 1916
пренет у Србију 1923 и сахрањен овде
у гробници своје задужбине
По изричитој жељи пок. Спасића, његова трећа супруга, Нака Спасић, пренела је у капелу 1927. године посмртне остатке пок. Лепосаве Спасић, прве супруге пок. Николе Спасића.
И Нака Спасић сахрањена је 1953. године у истој капели.
Ђачко склониште
Ђачко склониште у дворишту Основне палилулске школе у Београду 1908. године, а Никола Спасић је сам плаћао све трошкове његовог одржавања и становања сиромашних ученика.
Болница у Крупњу (подигнута 1938. године)
и остале поклоњене зграде
